Preuzmite odgovornost za sopstveni život

Budi svoj guru

Ko je vaš najbolji prijatelj? Mama, tata, Žika, Mika,  dr. Manojlović ili sveštenik Pera, tv dnevnik, možda vaš pas? Odgovor je netačan.

Koliko god da volimo ljude koji su nam važni u životu i koliko god oni imali dobre namere ili su nam iz nekog razloga autoritet i uzor, ne zanemarujte činjenicu da STE VI SEBI NAJBOLJI PRIJATELJ!

 

Ovo možda i nije najtačnije ako se uzme u obzir intezitet drame u vašem životu, za koju možda trenutno okrivljujete druge,  a ja odgovorno tvrdim da vas iz te drame ne može izvući NIKO, baš niko, osim vas samih.

Duboko verujem da SVAKI ČOVEK MOŽE IZAĆI IZ DRAME, ukoliko još uvek ima kontakta sa istinom i ukoliko ga programi nisu skroz nadvladali. Svako od nas ima unutrašnji potencijal i unutrašnju inteligenciju, da je tako nazovem, sa kojom to može i da uradi. Problem većine je što ne zna KAKO?

Da biste saznali KAKO, prvo i osnovno je da POSTANETE ISTRAŽIVAČ! Da budete radoznali i gladni ZNANJA kako vam funkcionišu misli, emocije, telo (ego), zatim kako funkcioniše vaš duh i duša.

Upadica: moje lično mišljenje je da bez duhovnog razvoja, život grebemo samo po površini. Pored ZNANJA, još potrebnije je da to ZNANJE POSTANE AKTIVNO, IMPLEMENTIRANO U NAŠ ŽIVOT KROZ PRAKTIČAN, SVAKODNEVNI RAD. Moramo otići duboko i kreirati svoje sopstveno iskustvo da bismo došli do odgovora i rezultata.

I sad ću vam reći nešto što vam se možda neće svideti, ali ako to prihvatite kao normalni deo puta samorazvoja, bićete radosni. NE POSTOJE GARANCIJE NA ŽIVOT i put kojim ste krenuli! Niko drugi, tamo negde, ne može vam dati garanciju na znanje, na praksu koju ćete upotrebiti i koristiti.

 

Ohrabrujem vas da budete SKEPTIK ( i sama negujem zdravu dozu skepse ), ja vas čak molim da budete skeptik u svom istraživanju, ne budite lakoverni. Međutim, vaša skepsa ne treba da bude izgovor za NEDELANJE! Sve u šta želite da se upustite, prvo dobro istražite i ako vas privlači i ako rezonujete sa tim- SAMO NAPRED!

Čak i da shvatite jednog dana da ste se prevarili, dobićete NEPROCENLJIVO ISKUSTVO I LEKCIJU. Bićete mudriji i obogaćeni za to iskustvo. Neke stvari u koje se upustite biće vredan stepenik više. Ne potcenjujte ni jednu knjigu površno napisanu, nijednog učitelja koji vam se nije svideo, sve je to sastavni deo učenja i razvoja svesti. Bez nekih „negativaca“ nikad ne bismo mogli da napravimo veliki skok u samorazvoju.

Da se vratim na „nedelanje“. Postoje ljudi sa zdravom dozom skepse i oni koji ne veruju ničemu za šta ne postoje „dokazi“. Pri tome čekaju da im neko drugi, ali nekakav zvanični izvor, obezbedi dokaze za to „nešto“ u šta oni ne veruju. Nekad je potrebno i više od 20 godina da npr. nauka  odobri neku stvar i da ona izađe u javnost kao zvanično priznata. Ako mene neko pita, to je poprilično mnogo vremena, a i onda se postavlja pitanje, verujem li ja zvaničnim izvorima?

Kad odete kod lekara i on vam prepiše lek, niko vam pred očima nije izvršio eksperiment koji dokazuje da taj lek ima efekta. Lek uzimate, jer verujete autoritetu svog lekara. Njega su naučili da za taj i taj problem, prepiše taj i taj lek. Nije on učestvovao direktno u ispitivanju leka. Možemo ovako ići u nedogled. Ko vrši i finansira ispitivanje prepisanog leka? Kako mogu da dođem do bilo kakvih dokaza po pitanju bilo koje stvari? Ono što zapravo radimo je, da uzmemo lek i ako nam se stanje poboljša, onda verujemo u lek. A nekad samo verujemo u lek i on nam pomogne.

Pre neki dan, čujem informaciju o jednom organskom proizvodu, da zapravo nije organski. Tu informaciju dobijam od prijatelja kome verujem, a taj prijatelj je dobio informaciju od prijatelja kome veruje. Da bih se uverila o verodostojnost iste i bila sigurna, jedino mi preostaje da sednem u kola i odem direktno na farmu na kojoj se proizvodi i uverim se sama. I da li bih se uverila?

A mogu da jednostavno verujem prijatelju i izbacim ga iz upotrebe. U svakom slučaju ODLUKA JE NA MENI. I kad donesem odluku u vezi bilo čega u svom životu, kakav god rezultat bio, JA PREUZIMAM ODGOVORNOST za istu. Iz feedback-a učim i nastavljam dalje.

Naravno, ovim uopšte ne želim da kažem da je istina relativna. Istina JESTE, pitanje je samo koliko rezonujemo sa istinom. Što više naboja oslobodimo iz svog energetskog sistema to smo joj bliže, a neistine oko nas će biti providne i otpadaće iz našeg života.

Ukoliko preuzmemo odgovornost za svoj život i imamo svest o tome da svaki izbor koji pravimo, donosimo zapravo sami i ako iz svakog iskustva i pozitivnog i negativnog učimo lekcije, onda smo na dobrom putu i život će uprkos svemu biti uzbudljiva avantura.