Ishrana kao duhovna praksa

zU ovoj kategoriji Originalna Zona, iznosiću neka svoja razmišljanja i uvide na raznorazne teme koje su mi u svakodnevnom fokusu, a tiču se duhovnog razvoja.

(Da li postoji nešto u našim životima, a da nije pitanje duhovnosti?)

Da ponovimo šta je duhovni razvoj?
Moja slobodna definicija bi bila oslobađanje od sintetičkih slojeva sa izvornog bića.

Šta to zapravo znači?

Od rođenja, pa do ove tačke sadašnjeg trenutka mnogo programa smo pokupili, što korisnih što nekorisnih.

Svaki naš pokret, svaka gestikulacija je program koji smo nesvesno i modelovanjem pokupili od nekog uzora.

Sad ćemo se osvrnuti na one toksične koji nikako ne služe našem biću. Tako zatrpani raznim besmislenim, apsurdnim obrascima i konceptima, koji nama ne služe, već mi služimo njima, ukoliko imamo sreće da nas nešto dobro protrese, nekakav šok, počeće žešće preispitivanje svega! Jedna po jedna stvar će dolaziti na red- šta ja radim u ovom odnosu?, šta radim na ovom poslu?, kakvo je ovo moje okruženje?, gde sam to ja?, ko sam?… i pre ili kasnije – ŠTA JA TO JEDEM?

Ali ovo pitanje mora doći iz PRAZNINE! Kao i svako drugo. Zašto to naglašavam?

Zato što smo u ovoj fazi civilizacijskog raspada došli u situaciju da smo bombardovani svakakvim informacijama, raznoraznim ishranama, savetima za zdravlje. Od onih površnih koji vam obećavaju brze i lake rezultate za mršavljenje, do onih dokazanih i naučnih kao autofagija.

Išla sam stvarno duboko, međutim!

Kad krenete u komunikaciju sa tim morfičkim poljem (a imate program da nešto nije u redu sa vama, da niste dovoljno dobri, da nešto treba stalno da popravljate kod sebe, što većina ima), onda to polje može tako dobro da vas usisa i da se u identifikaciji sa raznoraznim konceptima, pogubite načisto i da vam se um pregreje i formira jaku petlju i to sve pod imenom „ZRAV ŽIVOT“. To ja zovem POZITIVNA PETLJA!

Pošto sama imam iskustvo ovog tipa i iz petlje sam izašla pre godinu i po dana, htela sam da podelim sa vama zaključke proizašle iz jednog takvog iskustva.

Preispitivala sam se šta i kako se hranim od svoje jedanaeste godine. Vrlo rano sam počela da tražim neki univerzalni recept kako da zdravo živim i da se hranim, ponašam. Naravno, tražila sam rešenje spolja, da mi neki pametni čika ili teta (infantilni mod!) da šemu koju ću da sledim. I nastala je samo još veća konfuzija, zbog svih kontradikcija među tim konceptima.

I naravno mislila sam da i dalje nešto nije u redu sa mnom.

Ne postoji univerzalni recept za svako biće (postoje univerzalne istine). Svaki čovek je univerzum za sebe, ovo mi je potvrdila i nauka, sad možete raditi test na dnk da otkrijete koja hrana je najbolja za vas. Na primer, jedan čovek može da pije kafu i da mu koristi, drugi ne proizvodi enzim koji kafu eliminiše iz sistema i njemu ne prija!

Treće, ono što sam zaista spoznala u ovom dugometražnom putešetviju, a znala sam oduvek na intelektualnom nivou (ali to nije isto!) da ne treba da sledim ništa spolja, nego samo da slušam svoje telo! Ono je tako inteligentno i ima takvu moć samoisceljenja, da mi ništa drugo nije potrebno, osim da ga osluškujem i da mu verujem. (Napomena: ako ste u haosu, što fizičkom, što psihičkom, telo vam neće slati prave signale ili ćete ih pogrešno tumačiti).

Tako smo se povezali, moje telo i ja, posle tone i tone skinutih slojeva gluposti. Godinu dana od kad sam izašla iz petlje zdrav život, godinu dana mi se um isceljivao, samo sam posmatrala njegove pokušaje da me ponovo namami na ovaj ili onaj koncept, posmatrala sam i posmatrala, i prestao je da me gnjavi. Ne zaboravi, to stalno ponavljam, UM NE MOŽE NIŠTA DA REŠI!

I sad sarađujemo moje telo i ja, komuniciramo. Šta mi telo kaže:

– tačno zna kad mu neka hrana prija ili ne prija (može da mu ne prija i nešto zdravo)
– odbacilo je meso kao energetski kontraktivnu energiju, na koju treba da uloži puno životne energije (mudrost tela je da se ne razbacuje sa životnom energijom bespotrebno), usput su otpali mlečni proizvodi, jaja…
– zna kada mu treba odmor i signalizira kad mu treba kretanje…
– jako mu prija post i gladovanje na dnevnom nivou- ovo je bilo otkriće! Zamisli, gladan si, a ne trčiš da jedeš, nije smak sveta…čak se osećaš lagano, da ne pričamo o benefitima autofagije.

 

Našem telu uopšte nije potrebno toliko hrane. Većini nije. Čovek jede danas u toku dana koliko 100 ljudi pre  100 godina (info od Sadgurua). Jeste li znali taj podatak? Nisam sigurna odakle mu info, ali ima poentu. Zapadnom čoveku previše je sve dostupno, zbog industrijalizacije izgubio je kontakt sa zemljištem odakle hrana dolazi i više se ne bavi negovanjem iste i reptilskom mozgu nikad dosta.

Hrana je na kraju samo hrana. Čak nije ni jedini izvor energije.

Konačni zaključak je da ako imaš moć nad onim što unosiš u sebe, imaš moć nad svim ostalim, jer tema hrane je za većinu osetljiva, najosetljivija. Shvati je kao duhovnu praksu u kojoj ima uvek prostora za razvoj.